Zašto visokonaponski kablovi ne mogu biti zakopani pod zemljom?

---

Šta je visokonaponski kabl?

Prenos ultra visokog napona odnosi se na upotrebu 500 kV-1000 kV naponski nivoi za prenos električne energije.

Ako je 220 kV indeks prenosa je 100%, relativna investicija po kilometru UHV prenosa, relativni trošak po kilovat-sati prenosa električne energije na stotinu kilometara i potrošnja metalnih materijala, itd., značajno su smanjene, a stopa iskorištenosti koridora pruga je značajno poboljšana.

U našem svakodnevnom životu, često možemo vidjeti nadzemni projekat prijenosa ultravisokog napona, da li smo razmišljali o pitanju: zašto ne može biti kao gradski podzemni kabl, visokonaponski dalekovodi svi zakopani pod zemljom?

Sadašnji podzemni kablovi su uglavnom nižih naponskih nivoa.

Prenos vodova sa visokim naponskim nivoima je često nadzeman, što je uglavnom faktor troškova i tehnologije. 　　

Podzemni kablovi su složeniji od strukture nadzemnih vodova, sa visokim tehničkim zahtjevima, proizvodnja, i teškoće u izgradnji, zajedno sa kablom zakopanim pod zemljom, nije lako pronaći greške, remont, i održavanje je takođe teže.

I u smislu troškova, općenito, isti naponski nivo košta podzemnog kabla 3 to 5 puta veći od nadzemnih vodova. 　　

Karakteristike visokonaponskih dalekovoda

Posebno, naši uobičajeni visokonaponski vodovi se obično koriste za prijenos na velike udaljenosti.

Ako se koriste podzemni kablovi, posebno za redoviti prijenos na velike udaljenosti kroz složene terene, troškovi i tehnički zahtjevi mogu čak i naglo porasti. 　　

S druge strane, takođe podzemni kabl itself is inherently “hard”.

Nadzemni vodovi u zraku u dobrim termičkim uslovima, dok vazduh oko podzemnog kabla ne struji, teško odvode toplotu, što u velikoj mjeri ograničava nivo snage podzemnih kablova koji mogu prenijeti.

Važno je da prenos ultra visokog napona nije uspeo da pronađe efikasan izolacioni materijal za vanjsku kožu. izolacijski sloj žice.

Stoga, Ultravisokonaponske žice su gole i ne mogu se zakopati kupiti pod zemljom.

Postoje raspoređeni kapaciteti oko žica, kroz koje struja može iscuriti.

S jedne strane povećati potrošnju, S druge strane, ako je neka životinja zatvorena, takođe će postojati rizik od strujnog udara.

Vazduh je izolacija, ali zemlja je provodnik. U nadzemnim vodovima, dovoljno je staviti žicu direktno tamo.

Ali u podzemlju, dodajte sloj izolacijskog omotača izvan žice, inače, struja u žici nije otišla daleko, a curenje struje će iscuriti sve što je ostalo.

Podzemni kablovi su složeniji od strukture nadzemnih vodova, sa visokim tehničkim zahtjevima, proizvodnja, i teškoće u izgradnji, zajedno sa kablom zakopanim pod zemljom, nije lako pronaći greške, remont, i održavanje je takođe teže.

Uopšteno govoreći, cijena podzemnih kablova istog naponskog nivoa bit će nekoliko puta ili čak desetine puta veća od zračnih visokonaponskih vodova.

Ultravisokonaponski kablovi zakopani pod zemljom imaju i sigurnosne i ekonomske probleme.

Ako dođe do kvara, njegova inspekcija i popravka kabla je veoma veliki projekat i ne može si priuštiti bacanje i okretanje.

Stoga, trenutne UHV kablove treba okačiti visoko u vazduh.

Sažetak

Izrada izolacije i zaštitnog sloja za podzemne kablove je vrlo stroga, normalan kontakt ljudskog tela sa spoljašnjom kožom kabla neće predstavljati nikakvu opasnost.

Polaganje kablova je takođe veoma pažljivo, kabel se uglavnom zakopava u poseban kabelski rov, kablovska cev, ili kablovskom tunelu, podložan dobroj sigurnosnoj izolaciji i zaštiti.

Dubina je uglavnom manja od pola metra, a što je viši nivo napona, što je kabl dublje zakopan.

Štaviše, na svakih nekoliko desetina metara na tlu gde je kabl zakopan biće postavljen bunar za kablove ili stub za obeležavanje kablova kao obeleživač da podseća ljude na bezbednost.

Stoga, podzemni kablovi uglavnom ne predstavljaju opasnost za stanovnike.